ВЕЛИКА ЗЕМЉО
Кад у ратном вихору гориш, кад покушавају да те задаве, да те нема на географској карти. Свету целом објављујеш лепоту, којом задивиш. Супротна злу постојиш као његова негација. И ДОК СЕ УМИРЕ, концертне дворане твоје се пуне. Руски народ слуша и гледа разнолику уметност, славећи премоћ духа. Раскош велике уметности, коју ствараш, потхрањену у времену представљаш лучу у мраку векова.
Русијо бајко чију прошлост унуцима читају баке, у себе скрита, остајеш вољена као светиња. Ко жели доћи као пријатељ, да те угледа очаравајуће нежну, може доћи са које год стране жели, доживеће те нигде сличну. Али ако се поремећеног сећања дрзне да у утроби лепоте твоје распали огањ уништења, онај ко те погледа очима мржње изгубио је битку, преварило га је зло страшног невремена, заболела немоћ. Ко је руску земљу хтео да украде, ко се трулим задахом унео у мирисно лице верности слободи, остао је осрамоћен ружноћом накане. Русија остаје довека свеколика инспирација. Тече вечита, непресушива, река у којој се купају сан и јава, од запада њезиних страна, до истока. Русијо грано, Русијо пољано, најдража си кад се волиш тајно.
„НЕ ИНТЕРЕСУЈЕ МЕ ПЛАНЕТА У КОЈОЈ НЕМА РУСИЈЕ“, Председник РУСИЈЕ Владимир Владимирович Путин.
ПОДКАЗИВАЧ
Носио је шпијунку око срца,
тако је напредовао,
издаје су његове биле у боји,
ружно је плакао.
Једном га упитах: „Када си почео?“
У дубини моћи.
© Андреја Ђ. Врањеш
