РОМАНТИЗАМ И СЛОБОДА
Евидентно је да је претечи слободе у уметности романтизам отворио сва врата, али не мора значити да кад одшкринемо врата нисмо и најсигурнији да није ушао талог или прљавштина, тако је романтизам у почетку изнедрио нову снагу да би се претворио у неку врсту самовоље, као производ слабости. „СВАКО ВРЕМЕ НОСИ СВОЈЕ БРЕМЕ“. Данас је навала таквих самопрозваних песничких дела, када се таква појаве на светлу дана, не разликују се од пмфлета или насумице разбацаних речи. Неко је рекао да свака глупост има свог предходника, на крају крајева од античких времена имамо појаву када су неке појединце занимала стварања огледалских поема, када је стиховима даван облик предмета. Да ли неко може било шта тврдити да се у ово време неће појавити као абнормално, свесно или несвесно. Парандовски којег цитирам рекао је: „ Најјаче наркотично средство јесте и остаће, полетна тема, бурна мисао, распаљена уобразиља, оно стање највише стваралачке вредности када нам се чини као да смо из подземља изашли на блистави или сјајни свет састављен од изненађења, али тако наш, као да је баш за нас вековима припреман, да је само нас чекао.“
КУКАВИЦА
Она је кукала, он слушао.
једног јутра, није се чула,
нашао је мртву, испод старог храста,
цело време је наговештавала своју смрт.
Друге кукавице су наставиле наслућивати туђе смрти.
Људи су наставили живети,
Нису знали да је живот, казна.
© Андреја Ђ. Врањеш
