Сазвежђа на Млечном путу и месец
налик су на бегунце,
што држећи се за руке нестају из града.
У једном осмеху је скривена срећа.
док на јастуку изгрева Сунце,
лете ти одбегле мисли Божјега раба.
Јате се речи у звону срца подно свода
светог небеског храма.
Причешћем из путира суза
молитви благодарења веран остах.
Судба је хтела да будеш муза,
моја, да теби певам са овог крста
Света да будеш извор вода,
и вино. Душу да блажиш утехама.
(Прочитано: 83 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.298.336 пута)