Čekaću te, dragi, kad senka preplavi grad
Na uglu ulice u jesenjoj noći strepeću od tvog koraka.
Čekaću te, dragi, dok nebo suze lije
Iza leđa ti meni, tada, nečujno priđi.
Evo, već treća jesen kako stojim,
Oblačno nebo puteve mi skriva
Ne da mesecu da prozbori,
Da te dovede da ti kažem da te volim.
Čekaću te, dragi, još noći ove,
Da dođeš i šakama prekriješ mi obraze mokre,
Očima tamnim poput senke što prati,
Pogledaj me i sve nevolje u meni skrati .
Čekaću te, dragi, da mi ruke zgreješ,
Usne tople prisloniš na moje,
Da me rukama snažnim odbraniš od svega,
Onog zlog, što oko nas vreba.
Čekaću te i kada kiša stane,
Kada sunce izviri sa istoka,
I kada rosa preplavi jesenje grane,
Čekaću ted dok jutro u potpunosti ne svane.
U dugom kaputu pokislom od sinoćne kiše,
S licem pognutim i korakom teškim
Ja ću, dragi, otići. Otići iz ovog tmurnog grada,
Kraj tebe moje mesto vise nije.
