ВЕНЧАНИЦА ОД ПЕНУШАВОГ ВИНА – Славица Јовановић

ВЕНЧАНИЦА ОД ПЕНУШАВОГ ВИНА

Гушчијим пером исписујем риме,
слутећи песниково ходочашће,
Гане ме стих чудесних лира,
живот ми је као мед и саће,
прожет трептајима емоција.

Прожима ме еликсир љубави,
вино ми је до тебе пречица,
ја јесенас засадих винову лозу
и примила ми се свака резница.

Венчаница од пенушавог вина,
а очи ти као лучевине,
ти си спокој свих неспокоја,
срце ми се топи од милине.

Ти си опојнија од шампањца,
тајанство које земљом хода,
У мени будиш старог знанца.
цара и роба, од олтара до одра.

Ја ћу те увек назвати песмом,
јер то је моје вечито гесло,
даћу ти надимак од миља,
од пупољака, смиља и босиља
са дивљењем ћу гледати то лице,
које и Небо благосиља.

© Славица Јовановић