ПИНОТ НОАР
Под свјетлуцавим небом, у загрљају тмине,
љубав и вино плешу свој тајанстевни круг.
Као вино, што капи њежно падају у чашу,
тако и љубав долази, тиха, непримјетно, у дуг.
Вино
као
рубин,
струји кроз стакло њежно,
љубав као мелодија, свира у срцу тајно.
У вину проналазимо страст, у љубави свјетлост,
док плешу заједно, стварајући моћну вјечност.
У вечерњем сјају, када тишина прича приче своје,
љубав и вино се сусретну, тајанствени спој у ноћи своје.
Чаша у руци, као калеидоскоп емоције скрива,
испод звјезданог покривача, љубав своје снове покрива.
На уснама укус вина, у очима свјетлост љубави,
додирима њежним, стварамо причу своју праву.
Вино тече попут времена, љубав попут вјечности,
спојене у пјесми, стварајући хармонију необјашњиву.
Вино
као
рујни
пољубац,
на уснама оставља траг,
љубав као књига, чије странице никад не блиједе.
Узалудне ријечи, јер ови тренуци су као тихи стих,
гдје вином натопљене усне говоре љубав тишином свог бића…
све у један њих.
Кроз винограде љубави, шетајући заједно,
додири руку као птице нек’ лете слободно.
У чаши вина, сјаји сјај заласка сунца,
љубави и вину, пјесма вјечна, без краја ни почетка.
Нека капљице вина буду пољупци њежни,
а љубав нека буде водич кроз ноћи без краја.
У овом плесу вина и љубави, откривамо чар,
јер у њиховом споју, срце наше проналази мир,
а душа са другом душом загрљај.
У сваком гутљају вина, откривамо тајне срца,
јер ова пјесма о љубави и вину, створена је само за нас двоје,
душе које се истински воле.
© Милица Мирјанић; Лакташи – Бања Лука
-Категорија: ученици средњих школа и студенти
Toplina i emocija u ovoj pesmi se oseća u svakoj reči. Kroz semantiku i vapaj, osoba koja ju čita otkriva duboku skirevnu tajnu, nešto što svako od nas treba da pronađe. Sve pohvale za rad. Pesma ima dušu i duboku pozadinu.
Fakultativno razmišljanje mlade umetnice kroz prizmu njenih misli i osećanja opkoračenih žarom mladosti. Iako bih malo promenila tok poslednjih stihova, kao celina mi je ipak dopadljiva.
Драга Милице, читајући пјесме за конкурс, наиђох и на твоју. Нисам баш тип особе која воли коментарисати туђе радове, јер сматрам да је свака пјесма написана из душе, и свако је на другачији начин доживљава. Пут од хиљаду километара, започиње једним кораком, Милице, ова пјесма је управо твој први корак. Подршка за тебе, и за организаторе овог конкурса, јер на овај начин дјеца и млади имају могућност изласка из своје зоне комфора и на тај начин…првенстевно, нешто и да науче, али и да уживају у томе шта раде.
Jedva sam čekao ovaj konkurs, da ponovo mogu čitati zanimljivu poeziju. Mogu reći da ima dosta radova, koji su mi do sad ostali u sjećanju. Raduje me činjenice da je sve više i više ljudi koje zanima pisana riječ, i da uživaju u tome što rade. Milice, tvoja pjesma je jako zanimljiva i ima svoju dubinu…mora se više puta pročitati da bi se shvatila. Dopada mi se tvoj način razmišljanja i samo tako nastavi.