ОДА МИЛОШУ ОБИЛИЋУ v2
За чувени бој косовски, сви имају своје приче,
и сад ево, ради чега, једна другој не наличе.
Око смрти Муратове, архив турски лаж је „штима“,
да Милоша, под оружјем, султан турски к себи прима?!
Слушао сам од предака, да је било другачије,
и да Мурат на Косову, погинуо тако није.
Лажу списи отомански, да је Милош на превару,
и са ножем скривенијем, приступио турском цару.
То су Турци измислили, и потребу ту имали,
да би пораз на Косову, пред свијетом оправдали.
Но је Мурат погинуо, у крвавом окршају,
и то Турци скривали су, ал` истину Срби знају.
Но, за нас су последице, кобне биле после битке,
јер смо и ми задобили, тешке ране и губитке.
Кнез Лазар је погинуо, ка` и бројно српско племство,
те, за даљи рат с Турцима, слабашно је било јемство.
А Турска се империја, много брже опорави,
и са новом војском крену, земље српске да придави.
Удовица Лазарева, услов турски кад прочита,
не знаваше шта да чини, нит` имаде ког` да пита.
Много војске изгинуло, а живијех мало оста`,
па Милица тад одлучи: „Да је смрти било доста“!
Па вазалство тад прихвата, по предлогу од раније,
које Мурат понудио, кнез Лазару мало прије.
Е, од тада, о Милошу, није смјело да се збори,
нит` је смјело да се пише, ни о њему да говори.
Ал` с кољена на кољено, предање се преносило,
о подвигу Обилића и како се то десило.
ЕВО ШТА ГОВОРЕ ИСТОРИЈСКИ ПОДАЦИ:
Кад започе битка славна и Видовдан свети свану,
тад Обилић на бојиште, са коњицом тешком бану.
Шест хиљада оклопника, ка Мурату у клин креће,
и ако су добро знали, да претећи многи неће.
Животе су поклонили, отаџбини и слободи,
док к шатору султановом, Обилић их храбри води.
Силовито к њему лете, сијекући Азијате,
пут `им Милош сабљом крчи, док остали њега прате.
Крв се људска у том` трену, проливала по терену,
те је много витезова, погинуло у том` трену.
Од јуриша српске војске, Турке силан страх захвата,
па коњица Милошева, тако стиже до Мурата.
У том’ паклу и метежу, прилика се добра ствара,
тад су српски јуришници, погубили турског цара.
И Никац је од Ровина, на Ублима исто тако,
погубио Ћехај пашу и русу му главу смак`о.
Ипак орден Обилића, за јунаштво што се прима,
највише је од признања, која наша војска има.
„О, Милоше, ко ти не завиди“,
и имену твоме се не диви,
икона си највећег јунака,
зато почаст, припада ти свака!
Аутор: Љубиша Војиновић – МАЈСТОРОВСКИ
„Јунаштво је цар зла свакојега,
ал` и пиће најслађе душевно,
којиме се пјане покољења.“
Петар II Петровић Његош
„Кукавица умире више пута а јунак само једном.“
Шекспир
Нови Сад, 2023 љета Господњег
