Већ виђено,
звездано вече, мирис парфема,
у сенци лебди иста тема,
пригушено светло, заводљив глас,
нема те, нема ме, нема нас.
Већ виђено,
преплићу се руке, нежности деле,
врело је, врело, вечери целе,
реку уздаха прати њен глас,
нема те, нема ме, нема нас.
Већ виђено…
а није исто, није ни слично,
сећам те се, сећам одлично,
зато жмурим, призивам слику,
да поновимо све, немамо прилику.
Нема те, нема ме, нема нас.
(Прочитано: 52 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.303.639 пута)