Крварим песмом, слова се круне,
дубоко у тами нешто труне,
крилима сећања донет њен лик,
све јача сила дави крик.
Крварим песмом, слова к`о капи,
мало њеног мириса у етар стави,
у небо гледам, Богу се молим,
издржати до краја, све више боли.
Крварим песмом, слова сипају,
могу ли, никад не питају,
не знам ни сам, где је крај,
на небу гасне звезда сјај.
Крварим песмом, слова се стапају,
искапаше доста, још капају,
залази Сунце, последње зраке сипа,
дивљим зовом понет теби хитам?
(Прочитано: 150 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.303.643 пута)