Nije mi teško
biti sam i star
i gledati mladost
kako raste i buja.
Nije mi teško
bos i gladan
nositi koru hleba
i dati gladnom.
Nije mi teško
deliti ljubav
i gajiti nadu,
i biti ono što jesam,
i ne glumiti budalu.
Nije mi teško
nositi kaput
pun mrava
zgaženog života.
Nije mi teško
učiti, grliti,pevati
i moliti ako treba.
Nije mi teško
ono što moram,
teško je biti
usamljen u borbi
protiv nepravde i laži,
koja krvari u reči,
seva i raznosi
istinu koja plače
i bori se i ne da mira.
O, Bože moj,
tako mi je milo
kad istina
ubedi nepravdu
da je sluša.
Здравка Николић Пап рођена је 02.12.1955. године, живи у Бањи Ковиљачи. Поезију пише из најранијих дана, а активно се посветила писању и афирмацији на књижевној сцени када је отишла у пензију. Поред поезије пише и кратке приче, хаику поезију, цртице , минијатуре... Аутор је прве збирке песама ,,Камена Душа" и друге збирке ,,Кап Живота .Са поезијом је заступљена у разним групама и порталима, ,,Неказано", ,,Песничке искре" и ,,Онлајн поезија". Добитница је ,,Златног Пера''. Освојила је Друго место на међународном песничком конкурсу,,Панонски Галеб" из Суботице са песмом , ,,Моја је душа " .
Види све чланке од Zdravka Pap
