ЦРНИ ЧОВЕК – Андреја Ђ. Вранјеш

ЦРНИ ЧОВЕК

Истеран из сећања,
кад умре превари муку,
по времену просута прича,
забринут кад га не туку.

Магацин патњу крије,
путник без повратне карте,
Африке жарке син је,
белих лажи га прате .

Црни човек памти,
ко му је силовао слободу,
како су претке робове,
мрзили у ходу.

Из племена Масаи,
на Бродвеју свира трубу,
све су отели још давно,
оставили тугу.

ЗАХВАЛНОСТ

Хвала поезији која се смрти не боји,
слепом који душом види,
ветру који милује старост,
хвала љубави која се стиди.

Хвала успомени која се чува,
житу кад се земљи клања,
мору хвала кад дубине боји,
хвала цвету што у врту сања.

Хвала Сунцу што се изнова буди,
улици која разне судбине носи,
рани оној која више не боли.
Хвала истини која се воли.

НА АМВОНУ

Куда да побегне поглед,
у промрзлој ноћи,
утихнулих звона,
кад љубав опрашта себи,
на амвону младости.

– ИСКРА:

ШТО ЈЕ ТЕШКО ЧЕСТО ЈЕ И ЛЕПО.

© Андреја Ђ. Врањеш

Аутор: Ljubodrag

Napomena - Ovaj članak je objavio Ljubodrag Obradović. Љубодраг Обрадовић је рођен 17.09.1954. године у Треботину, општина Крушевац. Завршио је Економски факултет у Нишу. Живи у Треботину. Радио је у ТП Крушевац, Пореској управи Србије и Културном центру Крушевац, где је био директор и главни и одговорни уредник ове установе. Сада је члан Управног одбора Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу и уредник издавачке делатности и сајта www.poezija.rs . BIOGRAFIJA  - pročitajte dataljnu biografiju. --- Pročitajte sve članke iz kategorije Ljubodraga Obradovića --- Види све чланке од Ljubodrag