Ако си ноћас уснила снове
у којим, тугом плави нас плима,
сети се да нас још сретних има
у мору хтења, по којем плове
две беле лађе с товаром среће,
на којим нема „путника слепих.”
Сети се, дана „будућих,” лепих,
пролећа, што нам на раме слеће.
Ако је твоју душу дотакла
туга, вољених само од Бога,
тад сузу пусти рад’ срца свога.
Нек’ зажубори, није од стакла,
да се разбије,замени с другим.
Срећа је, када срећу на пола,
ил’ неке неме тренутке бола
с вољеним, делиш ноћима дугим.
(Прочитано: 138 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.280.182 пута)
Респект!
Моја искрена захвалност!
Na žalost sreća je uvek protkana tugom a pesnici to osećaju. Komentar kao i uvek , pesma je odlična za 10.
Хвала Вам од срца Драгане. Са нестрпљењем очекујем вашу нову песму.