Nežne niti njene plave kose,
Odišu svežinom poput jutarnje rose.
U očima magija pliva,
Sa obraza joj se svetlost sliva,
Ona je iz bajki vila.
Pogled topao poput julske večeri,
Njen glas nežno treperi,
Miluje sluh poput najmekšeg pamuka,
Čuješ 50 nijansi tog divnog zvuka.
Za sobom ostavlja magični prah,
Od njene lepote ti zastaje dah.
Magičnim štapićem zamahne jednom,
U srcu ti nestane sav lom.
Za neke je mitsko stvorenje,
Za neke otkrovenje,
Za neke ljubavi oličenje,
Ona je biće za čuđenje.
Čarobna vila iz čarobne šume,
Spontano korača poput pume,
Vreba zveri iz pakla,
Da bi ih nežnom rukom dotakla,
I iz zlih šaka izvukla.
Tiho noću peva pod mesečinom,
Njen pogled se kreće pučinom.
Talasi tiho udaraju u stene,
I zapljuskuju njene usne plamene.
Dete Afrodite,
Širi ljubavne i prirodne principe.
Krilima uvek obilazi zvezde,
Koje svake noći znog nje jezde.
Čuva sve dobre ljude,
A najviše one koji za pravdom žude.
(C) Aleksa Stojčić