Било је то једног пролећа, две хиљаде и пете
Спојише нас вино, ракија, вотка,
Ноћ, звезде и комете.
На поду Правног факултета у Београду
Љубили смо се
Грлили смо се
Ја сам ти лизао груди
Волели смо се лудо
Били смо оно што други маштају за чудо.
Човек из обезбеђења рекао је ,,Молим вас,
Нећу вам ништа, само одмах, напустите
Факултет.”
Иза нас, неколико корака у
Даљини, сто студената нас је посматрало
Не знам шта су мислили
Кога брига шта су сви они Ислили…
Било је то једног пролећа,
Две хиљаде и пете,
Спојише нас вино, ракија, вотка,
Ноћ, звезде и комете.
(Прочитано: 43 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.745 пута)