tamo gde si u kosu stavljala cvece
tamo gde smo se valjali u travi
siva svetleca zgrada otvaranje slavi
sve je u teskom kamenu do kog lako ne dopire sunce
drvo sto je nosilo inicijale
podleglo je ruci s’ planom
dignut je bilbord komercijale
koja vapi za reklamom
ovaj ritam ubija korake
zato cesto kuci ostajem
okolina salje crne poruke
da sam sebi preostajem
da sve caure su prazne
da leptiri nisu uspeli
da zivimo kazne
da smo na ljubav otupeli
pesme sto smo pevali
snove sto smo snevali
ne mogu da prodju
kroz metalne ograde
slobodu sto smo hvalili
vatru istine palili
ne mogu da predju
industrijske pregrade
sa gitarom i sa psom
setam pored prljavih obala
i sve lici na los film
sa skupim glumcima
iz cevi pici dim
cujem kasalj u zoni pesaka
slusam rastimovan stim
pluca mojih zemljaka