Чудан лутак
Имам једног чудног лутка
знај дрвена то је справа,
без ципела, без капута
никад уста не отвара.
Али ипак прича приче,
видиш да је чудан он,
те су приче врло смешне
има слика, нема тон.
И језике непознате
уно, дуе, нине анд тен,
сви се чуде како може
кад је лутак стално нем.
Питате се како лутак
живи живот препун среће,
како прича, како ради?
Па машта га то покреће.
Мој тата
Питам се питам да ли на свету,
постоји још неки као мој тата?
Доручак спрема, полива цвеће
и грли маму око врата.
Његова срећа, љубав и душа
све важно на свету што постоји,
знам да све то ја сам,
мој тата свет по мени кроји.
Хвала ти тата за бескрај пажње
играчке, кућу на три спрата,
али те једно највише молим
поклони мени сестру ил’ брата.
Машта
Дечијој машти краја нема
увек нека нова тема.
Одакле им тол’ки дар
кад би само знали бар.
Свет је њихов сав у боји,
ничег се дете на свету не боји.
Војник је храбар, принцеза важна
њихова машта много је снажна.
Пустите децу да машту кроје,
од снова дечијих бољи не постоје.
Они би могли и свет да воде
уз помоћ маште до слободе.
© Александра Жуњанин
Почековина, Трстеник
Dobrodošla Aleksandra. Ovde možeš objavljivati svoju poeziju kad poželiš