ЦИГАНИН – МОН АМИ
Срели смо се у пространству свитања ,чинило се да је он од сваке ноћи постајао црњи. У очима је носио чудну топлину као да је тек изашло Сунце преселило у њих . Плео је корпе чудесних облика. Животом насмејан, мајсторски је од прућа стварао невиђено. Препознат од Бога откривао је стално другачије форме, тражио себе проналазио лепоту.Како се не дивити величини која је сва стала у скромност. Видео сам , сигуран сам до тада најлепши труд , придодао сам га у ризницу властитих сећања. Када бисмо се угледали поново, било где, макар и у сновима, замолио бих га да ми исплете Месец, знам да би умео. Ничега се он није бојао, обдарени путник, само можда једног, да тужног сата неког не остане без врбовог прућа, живот би му био за смисао блеђи. Нешто као када би ласте без неба остале или сиротани без радосне наде. Ја сам отишао, а он је остао на равној Савској обали, остао да задиви неког срећнијег искуства, можда ће му продати своју уметнину, ја сам купио од њега тај незаборавни сусрет, платио сам му својом тајном, једином коју имам, овом причом. Поздравили смо се на растанку. РЕКАО САМ МУ ДОВИЂЕЊА ПРИЈАТЕЉУ, а он мени ЛАЧО ДОВИЂЕЊА.
СУЗА
У очима откривена срца тајна.
ПОЉУБАЦ
Поезија уснама исписана.
девојка с Мејташа и друг.
Да је познавао онолико колико није,
не би са њом разлике сплитао,
она у мраку,
он светлости препун.
ФЛЕКА
Пужеви живот, спори пролазе,
мисле да се срећа чека,
не знају тужни на путањи спорој,
да су често флека.
Афоризам
Ко будалу пита, скита.
