НА КАВЕЗУ СРЕЋЕ ОД ЧЕМЕРА ВРАТА
Тракара разбој у звезданом лазу
Силопреља преде месечину златну
До свитања трчим по свиленом платну
И као прут дрхтим на вреломе мразу.
Моје детињство поред реке плаче
Од њега до мене порушен је мост
Мој најлепши сан је оглодана кост
Из копита ноћи жива ватра скаче.
Где су оне ноћи пуне плаве свиле
Кад су сваке ноћи стрељале ме виле
Ко украде моју јабуку од злата.
Сад пролазе друга деца испод дуге
Сад је моја душа пуна црне туге
На кавезу среће од чемера врата.
________________________________
Тихомир Јанићијевић – Куршумлија
(Прочитано: 53 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.537 пута)
