ПРОТИВРЕЧЈЕ
I
У изгнанству сета надолази –
… к`о бујица.
Штит недодирљивости пробија.
Тад…
Златни јелек расплете се у часу –
Када бич божји ошине по души
У самотном расејању.
II
Грч и бол на уснама занемелим –
Опомену стежу квргаве шаке.
Касни ли то мој преображај?
III
Можда се некад присетиш мене
И помислиш на моју усамљеност –
О којој сам ти причао.
Дрхтави глас можда одзвања или
Сав трепери у теби.
Помисли,
Можда сам понекад олујни ветар
У твојој коси,
Вејавица – што оставља пахуље на
реверу
Твог капута.
Или грактање јата птица
Које се чудесно свијају
Једна уз другу
Предочавајући олују.
IV
… Један згажени камичак
Под твојом ципелом.
Његов звук
При твом несигурном ходу
То сам ја.
Храпава испуцала кора
Неког записа што оставља
Претњу.
(Бранећи се годинама и годовима) –
Опомена столетног бреста.
V
Једног дана можда будем и опомена
У лику – неком мени сличном.
Некакав пролазник изборан и грбав
У похабаном капуту.
Махање крила птице – може бити мој
дах,
Или одсјај сунца што ствара свилу
Коју ти шаљем као прекривач љубави.
На неком искошеном споменику
иницијали –
(само два уклесана слова)`
Могу бити кањон –
Непремостивост не постоји…
То можда може бити
Моје и твоје противречје.
© Дејан Милошевић
Прочитајте више о промоцији књиге ПРОТИВРЕЧЈЕ
