Planino heroja
kućo stradalih mučenika
krv je tekla iz senika
bajonet probadao nedra tvoja,
kad navališe krvoločne zveri vojnika
da satru narod i šumu slobode.
Rosa jutrom krvava
svaka travka pamti stradanja,
svako polje rasutih kosti groblje
svaki šumarak sklonište od klanja.
Krvave ruke crnokošuljaša
popališe ognjišta naša,
ugasiše svetlo zore maljem i sekirama
selima je presudila oštra kama.
smrt dođe ispred praga
bacaše izmučena tela
u blato obora,
hiljade nevinih odvedoše
putem bez povratka
do jasenovca logora.
Ispod opalog jesenjeg lišća
leže majke u zagrljaju nevinih pilića,
plač pored svakog panja
strašni jauci mučenja i klanja.
Pališe,ubijaše,silovaše,
prokleti fašisti,proklete ustaše,
sve jaruge i padine
krvlju zališe đavolje uniforme.
Na zgarištima nema
cvrkuta ptica
nema smeha dece,
samo garava lica ubica
na zemlji gaze krvave barice.
Ponosna mučenice
izdržala si vatre terora,
heroji kozare ostaviše srce
da svane mirna zora.
Ne pobegoše pred zverima
uzvratiše herojskom borbom,
plamti vatra u srcima boraca
puške grme kozaračkim šumama,
do poslednjeg metka
nema braćo begunaca
ili svi pod malj po jamama.
Večni spomenik planino otpora
mati heroja,mučenika grobnica.
Pričaj rode,progovori šumo,
o danima krvavog boja
kako se borila i patila
sa suzama ponosna kozara.
