Gledam zeleni list na grani
kako se zelenom bojom hvali,
raste na kiši,prkosi vetru,
svetlom se hrani.
Mali list ponosno vijori
iz njega život žubori
niko ne primećuje da postoji.
Podseća me na mene
vremenom žuti i vene.
Ne gledamo dole
Gledamo ka svetlu gore,
bežimo od crne zemljine kore.
Isti sam kao list
menjamo boju,prolazi nam vreme,
čekamo kraj.
Što ga duže gledam
osećam da ga volim
želim da mu se predam.
Gledamo se vezuje nas sila
postajemo jedno,kakav osećaj mira,
neshvatljivo dobijam krila.
Prizor zelenog prolećnog lista
vodi me na nepoznata mesta,
snažno osećam život
nestaje telo,duša mi blista.
Dolazi noć počinje da drhti
plaši se mraka
možda mu više nema povratka.
Samo jutro da svane
opet će zelenom bojom
da se hvali sa grane.
Svaka zora je put prema kraju
zato uživa i šepuri se u čarobnom maju.
Sunčev zrak željno čeka
plaši se oblaka izdaleka,
zna da je to kraj njegovog veka.
Danas zelen,sutra žut
brzo pređeš taj put,
družimo se prolaze dani
mnogi su na hladnu zemlju pali,
još se drži požuteli list mali.
