Drvored jedan i jedan grad,
na mladost mene podsete sad.
Usnulo sve je voz se još javi,
u gradu trepću kandelabri.
Dve senke samo šetaju gradom,
vetar se zanosi sa svojim jadom.
Jesen je, lišće lagano vene,
ja vraćam stare uspomene.
Sećam se jeseni i drvoreda
devojke jedne što nežno me gleda,
i vidim u crnoj mračnoj noći
boje kestena njene su oči.
Ruke joj tople ko mesec maj
vodi me lagano,… mislim u raj.
Nađe se tu i klupa stara,
prepuna pisanih spomenara.
Vrele nam usne stvoriše žar,
da noć je duže trajala bar.
Jutro sa sobom odnese sve,
ti nesta za uglom ulice.
Sada su sećanja ostala samo,
ulica za koju mi samo znamo.
Ulica mladosti, ulica snova,
ulica naših kestenova.
Milovan Petrović
(Прочитано: 67 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.311.304 пута)