Nabreklim venama kola volja
i strast predačkih duhova
Da stvori
Da oblik
i dušu udahne
Radije gospodar svog života
Nego rob strahova
Koje mu besramno nude
Oni što ne znaju kako se čestito stari
Kako se vešto ništa u nešto menja
Kako sa dlanova izleću kao ptice
Stvari
I večito traju
Za neka buduća pokolenja
Prepušten plamenu kuje
Procvalu zvezdu kao znamenje
Na bedrima
Sa solarnim krstom na jednom ramenu
Samo da nikad ne robuje
Slepima za slobodu služenja delu
Il idealima
Posrednik između sunca u zenitu
I plodne zemlje dedovine
Čeličnom pesnicom u visine
Brižljivo gradi temelje nezavisnosti
Od svake vlasti
Braneći vrednost tradicije
Jer nikad nije bilo živo
Ono što rukama stvoreno nije
Doba je kovanja uma u lance
Sečenja krila u nicanju
Od onih što stavljaju senku na sunce
Zaustavljaju univerzum u proticanju
Onih što lišeni svakog dara
Lutaju pustinjom besmislenog trajanja
Što vode zanate do nestajanja
Zlatnih pentakli nezasiti
Jer nikad neće osetiti
Strpljenje i ljubav kada se delo stvara