Čujem te u tišini dalekih milovanja
veselu, razuzdanu, milosnicu moju,
kada ne pričaš o obrisima bola
na ostavljenim stazama njihovih pravaca
tih krivih ljudi iz drugoga sveta
i njihovih grehova nad tvojim svetlom,
pa tako ti, moja ranjena, sada mi pričaš,
pričaš mi sobom,
a ćutiš.
Ja čujem ti biće na mojim nemirima,
u iskonskoj tišini naših lepota,
u istini mi sami spas smo našli
pod zelenim borom planinske ljubavi,
pa ćutimo, a pričamo, a čujemo,
ali ćuteći, i sve znamo,
mi.
(Bgd, 26.Maj 2017)
(Прочитано: 58 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.309.551 пута)