Na liticama poetskih pogibelji
U orkanskim visovima duše
Samoizmaštana i sama
(kao đavo ili Bog)
Tebe sam zalegla u nedrima i pesmama
Među četvorolisne deteline i katrene o poslednjim srećama
U ružu vetrova uglavila sam gnezdo
Opleteno paperjem osedelih snova
I u alpski rog duvala duboke jesenje tonove
Muzikom poezije
Mamila sam te iz visina duhovnih ljubavi
U pokušaju da te odlepim od blata tla
I pokrenem da prvi i poslednji put se vineš
Iznad provalija gorke požude
Nemoćne
Da te ispune i kad se isprazniš
Sa bezbrojnim uzgrednim
Pesmama o visinama
Branila sam se od bolnih padanja u jamu jave
Šćućurena u pocepan pesnički mit
Na ivici kukuvičijeg gnezdu u šupljim prsima
Branila sam san o ljubavi
Slapovima stihova o tebi kondoru
Prala sam sebe od istine
Da sam do guše potonula u glib
U nadi
Da ću ako padnem tebe podići sa dna
I učiniti te s orlovim darom
I sebe učiniti pesnikinjom
S darom pisanja o ljubavi
I kad je prostituisanje
Sa sopstvenim snom o sebi boljoj
Sa tobom boljim
(Прочитано: 51 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.537 пута)