ЂУРЂЕВДАНСКО ВРБЉЕ
Заковах отиске стопала
на капиџик
и младо врбље
ђурђевданско
којим попрсках говеђа леђа
посадих
онамо где мишљах да је међа
мога номађења
Забравих љубав
у сенкама дудова
и гнездима голубова
Прострех своја сништа
на каменим спрудовима
босоног у прегорела стрништа
и успомене
у разбој пред ускрс утках
Сада над свиме постављам страже
док са мном к`о сенка корача страх
да ће све што ми је најдраже
можда отићи у ветар и прах.
(Прочитано: 11 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.184.657 пута)