Слом
Сломљена су свака надања у боље,
на срчане бите притиснуле силе,
залегле суштине на духовно стоље,
и животне стазе магле обавиле.
Нестали су гласи, пољубци замукли,
под плаштима лажи уздижемо себе,
згажено је цвеће, ножи се исукли,
у болесном бесу душа празна зебе.
Исекли смо шуме, затровали врела,
опили смо главе паролом и новцем,
напунили граде, опустели села,
господара свога називашмо оцем.
Проклешмо мајке, а хвалишмо дроље,
усађујућ у се разврате и блуди,
место гране лисне, ми смо суво коље,
и онај што тужи, и онај што суди.
Себи дашмо права, равна само Богу,
зидајући нове Вавилонске куле,
учећи децу своју, још од малих ногу,
да играју на писке ђаволове фруле.
Залегле суштине…, повратка нам нема,
престоље смо давно дали проданима,
чекајућ на крај, главом испод шлема,
на последњи јуриш, за славу режима.
Све животне стазе магле обавиле,
само смрти ничу дуж линије фронта,
бодљикавом жицом стегнуте су жиле-
исчезло је Сунце с нашег хоризонта.
Bravo Zorane