НА СРЦУ ЧЕСМА
Ево већ ће лето, а тебе још нема
бојим се да више не мислиш на мене
да ме се не сетиш ни на старом месту
где смо некад често проводили време…
Не видиш ме чак ни у оној чаши
који стоји празна ту за истим столом
ни у звонком смеху иза твојих леђа
што загребе душу пробуђеним болом…
Одавно се играш слепо са животом
и из дана у дан не смета ти исто
а ја поред свега што носам у души
поново се рађам и умирем често…
Знам одавно већ ми ни име не памтиш
али не знам с’ чиме заслужујеш песму
зашто човек памти оно што не треба
кад на срцу има сазидану чесму…?!
Ех што нисам јака, јака као пре…
па да сем опроштаја, заборавим све!
(с) Милaдиновић Сандра
(Прочитано: 49 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.274.695 пута)