Hodam lagano stazama starim
slike mladosti roje se u meni,
vesela lica prijatelja naših
međ’ njima pogled stidljivi sneni.
Hodam lagano, ništa isto nije
samo me sećanja toplinom greju,
i slike stare prijatelja naših
dok mi se sa njih veselo smeju.
Hodam lagano, slike se roje
sve tako lepo blistavo , čisto,
ja idem dalje po stazi staroj
a znam da na njoj ništa nije isto.
Hodam lagano, slike se vrte
od jedne brže srce zakuca,
taj pogled sneni i osmeh nežni
za moju jesen zraci su sunca.
Hodam lagano, slike još traju
ni jedna od njih u meni ne bledi,
samo što sat života kuca
a kosa!? … Kosa i dalje sedi.
Milovan Petrović
–
(Прочитано: 18 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.757 пута)