НОЋ МИ ТЕ ДАЈЕ
Ноћ ми те даје, сну пркоси,
а ја као “луталица” што се заноси,
моћима дара несанице,
у мистичности измаглице,
дах ти осећам и додира вапај,
пољубаца твојих сласт,
невиност у сваком покрету среће,
привлачност у сваком трзају срца…
Куца ли, куца…
У улици незнаних што трагају,
намах те нађох….!!!!
Ах, среће моје…..мислила
нисам да ова празнина тако боли,
и моје несвесно ЈА те воли,
као пегави девојчурак…
Недоживљено, занесено,
стидљиво, снено, збуњено….и све…
Зар све то није заборављено?!
Реци ми ноћни лептиру хитно!
Ноћ ми те даје, сну пркоси….
Ноћ ми те даје, јутро односи…
Моја несаницо!!!!
(с) Миладиновић Сандра
(Прочитано: 42 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.339 пута)