AKO SE IKADA SRETNEMO – Miro Beribaka

Ako se ikada sretnemo

Ako se ikada sretnemo,

onako slučajno, u prolazu,

ne govori ništa. Ćuti…

Samo me zagrli jako,

što jače možeš, pusti

neka nam se suze pomiješaju,

one će već znati, sve reći.

Ako se ikada sretnemo,

ne govori ništa,

samo nasloni glavu,

na moje grudi i poslušaj,

čućeš iz dubine srce moje,

što bije ti ime, sve ove godine,

a ti samo ćuti,

ne spominji laži, zbog kojih…

Neka im je na dušu.

Ako se ikada sretnemo

i isplačemo, ne govori ništa.

Poljubi me jednom, kratko

i idi bez riječi,

nemoj ni mahnuti,

samo se jednom na me osvrni,

pa pogni glavu i ubrzaj korak,

kao onda,

kada sam te poslednji put,

dopratio do kuće.

(C) Miro Beribaka