ПУСТИ МЕ
Пусти ме
потајно у ћелије,
баш у те-оне зреле, најсмелије,
у миоцвату и једром ластару….
Пусти ме да харам
нервима и жилама
и да ти у њима, свим силама
служим, као господару…..
………….и то ми није довољно….
Зато, пусти ме,
баш ту-у дугу сна,
да је подноћ
предано собом творим,
у мека бунила
пусти ме,
да твојим грозницама
изнова, у њима горим……….
………….пусти ме, својевољно……
Низ бистре потоке
у шуми мисли
баш ту- ме пусти,
да их мастилом чежњи замутим….
Пусти ме, а онда,
све, све ми не изусти
ни да сам рибар у чуну и
плутам по теби, док ћутим…..
…………премало и то ми је……..
Зато, пусти ме
у косе, под нокте,
да, и тада, са тобом
вазда растем, господару мој….
На чулне пашњаке,
баш у те-груде од полуде,
пусти ме
а потајно, остани само свој…..
……………пусти ме….зло ми је…
Лепа,успела сам коначно да пошаљем и Љуби…
AAA kao ptica slobodna je mladost. Stege, koje nanose boli utkane su u bit poeta. Ti patiš. Pisanje je patnja. Mislim da uživaš u patnji…
trgni se. Raširi krila…Poleti… Budi leptir…
“Na čulne pašnjake”
“Niz bistre potoke
u šumi misli”
Svaka čast!
Od rodjenja me prate nedostiznosti i praznine,a pisanjem zelim da ih prevazidjem i pobedim…jednog dana,nadam se da cu uspeti…Hvala na divnom komentu,Arsenije..
sa 3A…
Pozdrav od srca,iz bistrih potoka misli…od jedne
AAA čovjek često prođe kroz cilj a da i ne zna da je prošao.
Život je igra. Igraj…
Život je pjesma. Pjevaj…
Život je nada… Nadaj se…
Život je vjera. Vjeruj…
beskrajni plavi krug…
zaklopi oči…
bljesni…
Ako je porodica srećna i duša je puna…”miocvat, jedri lastar”
Poete su senzri koji “hvataju” signale pomeđu realnog i imaginarnog, jave i sna…
često hodaju vrhovima ostrih grebena…
neke poznajem…PS:sebe ponekad
Arsenije,tvoji komentari su prava mala remek dela,jaca i od mojih pesama i gone me da o njima bas dobro i dugo porazmislim,a verovatno da se na iste i pesmom nadovezem….Pa, nisam ja samo pesnik patnje,ima tu i neceg bljestavijeg od tame….salim se…..Bas tu,osusise se neki moje lastari,zakrzljase,odbaceni,nikada u miocvatu i miomirisu…uvek bez porodice….ali,necu te time sada gnjaviti,prijatelju…ako sam prosla kroz cilj,a toga nisam ni svesna,nije dobro,ne,ne….Zato,zaklopicu oci i tako sklopljenih ukucacu sada jednu pesmu BUDJENJE,a kad ih buem otvorila,nadam sa da cu se stvarno probuditi i biti svesna onako kako ti to jesi,PROBUDJENI covece….ogroman pozdrav ti saljem preko gora i reka dubokih tvoja sa 3A.