ИМАМ ТЕ И АКО ТЕ НЕМАМ
Колико пута те „сретох“
у друштву, али замишњеног,
са сенком преко лица
како одважно ходаш..?
Смејеш се зналачки вешто
и међу пролазницима
тражиш ме,
мада несвесно…
и пазиш да се не одаш….
Ти себи нећеш да признаш…
са ватром у руци се играш,
са ледом се под ногама коцкаш,
шапућеш конфузне мисли,
и у сред ноћне море
мене у бунилу гледаш,
рукама трљаш очи…
сан или јава –мислиш?
Желиш да заборавиш
на јаке подсвесне жеље
а, живот је тако кратак…
Да смо се бар једном
истом улицом отисли…
загрљени и припијени
и до голе коже покисли?
Јуриш за измаглицом,
а додире од стакла
док срце лажно бије,
лечиш адреналином,
корацима до пакла….
У очима других те видим,
у кораку других чујем,
у јату звезда мислећи нате,
проводим сате и сневам…
Знам да никада нећеш
сањалицу разумети….
Али ти песмом кажем
да имам те и ако те немам!
(с) Миладиновић Сандра