*** Radenko Nastić

O, blaženstvo jutra,mile seni
Ključar nevidni odškrinu dveri.Bi svetlost.
Potoci neugasivi žedj da utole.
Neizrecivo u tebi jedino Večan
O kako malen se glasim
U stvarima oku prisnim.

Dubinom poteklo,Bezglasno
Bezmerje-bol.
Krila-bol.
Konjanici!Konjanici!-zrak me opi
Sunce vrisak.Poljem vrisak.

Tajnopisu dalji,
Ruka ispružena da zagrli prisutnost
U kakvu to odsutnost vodi?
Nebesno,u tebi jedino Večan
Ponirem li u Smirenje?
Kad otvore se dveri,da oglase Prezrenje