Остављена шанса за први зрак сунца
као твоје лице на хоризонту
први удах буђења носи мирис твог имена
и све ми личи на уштип зиме
топли пољубци као река која никуд не отиче
и тебе мила више не заборављам
све ме одаје да сам преслаб за скривање
онога што се зове судбина
слова твог имена остају као путоказ
преко облака у пространство мисли
где се ништа не заборавља.
(Прочитано: 78 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.444 пута)