ИМЕНА МИ ТВОГА….- Миладиновић Сандра

ИМЕНА МИ ТВОГА….

Обаспи ме нежношћу и бисерима,
загрли ме и одведи у звездано коло,
на овој пољани тихог бескраја,
сваки тренутак мирише вољом….

Твој шапат осећам на својој кожи,
а, додир титра ми у грудима,
без речи погледом ми реци,
да чежњом виориш са ветровима….

У стрепњи шта ли ће небо рећи…
док отвара своја моћна бедра,
остајем будна сву ноћ на коси,
што походе виле када ноћ је ведра…

Као да играмо по жеравици,
румена лица – руке још топлије,
и надамо се оној жар птици
што пева само за ноћобдије….

Капљице зноја на мом су челу,
али, моћне су друге сатенске звезде,
као да гром се међ’ коло сруши….
Именом твојим буде ме брезе…

© Mиладиновић Сандра