Predeo jedan,neopevan,nedogledan
Ko večnosti dah doluta u moj san.
Ko slutnje slap stresoh zemaljski prah
I jurnuh u postranstva bela
Kroz zrak,negde u oblak.
Jata nebeskih ptica prhnuše sa mog lica
I osmehnuše se polja zrela
U sjaju zvezdanog odela.
Ali ,ko svileni oblak razveja se san
I iznad moga osetljivog tela
Ko svetla zrak sinu pustinja svela.
(Прочитано: 32 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.274.249 пута)