Među svojima

Brod poljuljanog morala..

na njemu živim

i ne plovim morem

vec mutnim Amazonom.

Još sam mala

i svemu još se divim,

al ne pristižem nigde

ovom vodom.

Odavno,

posada je izgubljena.

odavno,

ne zna se za pristanište.

Odavno,

paluba beznadežna

već godinama

moje je skrovište.

I želiš da odeš,

a nemaš luku.

Žedan si

dok spavaš na svoj toj vodi.

Nemirni talasi

prave buku

dok ti stremiš ka slobodi.

Posada je sakrila kompas,

ne možeš dalje

od stuba srama.

Tu je kraj.

I gde god se okreneš

ne vidiš spas,

ne vidiš nebo

ni zvezda sjaj..

Nađe se po tračak nade

u toplim noćima,

u snovima..

Bude ti na dohvat ruke,

stojiš na prstima,

dosežeš…

Ali kad i to neko ukrade,

kad i to nestane

shvatiš da si deo tame,

shvatiš da si među ”svojima”…