GDE SU…….?
Gde i tuga ne želi da kroči,
gde se duga stidljivo promalja,
gde bi duša da izgubi oči,
da nestane u ognju neznanja!
Samo sreća jos ko avet hoda,
po šumama skrovitim stazama,
i krije se dok ne prodje moda,
što odnese i suzu praštanja!
Gde su ruke što se čvrsto grle,
gde su reči ko mostovi jake,
misli što nas i daleko vežu,
i trenuci što se navek pamte!?
Samotinja nema više mira,
od starina dele nas godine,
mi smo sada ljudi od papira,
zlato nam je draže od rodbine!
Stare sovre pune gladne dece,
mesečina, pa prela i kola!
Zajednički bunar u sokaku,
svaka zora je od druge bolja!
Izatkani ćilimi šareni,
izvezena kecelja i jelek!
U Milice duge trepavice,
pletenica, a ruke joj bele!
I sad čujem onu pesmu pralja,
i sad vidim ruke žuljevite,
i ratnika što tamo daleko,
u grudima nosi grudu s’ praga,
i dok s’ puškom niz poljanu juri,
sanja kako voljenima žuri!
© Miladinović Sandra