Хеј,салашу тужан ли си?
Тужнији од напуштене кере,
ко за тебе још да мари,
мој салашу,фале ли ти салашари?
Нема песме да се ори,
ноћне ватре да догори,
зору рујну да најави,
снашу јутром да озари.
Тужан амбар памти дане,
дечије цике раздрагане,
памти мобе,радости наше,
памти пусте деране и тамбураше.
Мој салашу ниси умро,
стоји оџак крив још си жив.
Времена су тешка,влада злоба,
вратило се твоје доба.
Све богатство овога света
није вредно мира дединог кревета,
кад га видим у дну трема,
као да видим деду како дрема.
Отишао је одавно добри деда,
да са неба салаш гледа,
унуку је у аманет задатак дао,
љубављу је салаш одржао.
(Прочитано: 61 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.289.168 пута)