DJORDJE
Da sam jela vita na onome bregu,
s’ vilama bih kolo ja igrala,
duge kose rasplela bih guste,
lepe oci kao nebo puste!
Niko nebi ni sanjati mogao,
ako sanak pokraj mene usni,
da mu misli citam tako lako,
kao tajna nada njime bdim!
U grudima price nepisane,
delila bih u igri vilinskoj,
pticama bih tiho saputala,
kosutama brizljivim kad prodju,
ali,onom lepom lovcu Djordju,
mirisom dah bi opcinila,
da ga uvek donese ko krila,
pa da prodje makar pored mene!
I tako mu nikad nebih dala,
da ostari, dusa da mu vene!
Do zadnjega casa voleo bi,
i voljen bi bio dusom celom,
jer zivot je kratak kao tren,
a, Djordje bi kuci omamljen,
vracao se uvek ruku praznih,
al’svaki bi dan mu bio praznik!
Djordje, Djordje!
sladak si ko
grozdje!
© Miladinovic Sandra
Posveceno mom dedi Djordju Milojevicu, koji je umrao jako mlad,
ali ostao pamcen po mudrosti i dobroti!