RUŽNO VREME, RUŽNA PESMA
Danas nisam pisao pesmu
i što bi, nije joj dan,
oblačno i tmurno i kapi
kiše,
hladno je, jako, i vetar duva,
svi negde žure, svi negde jure…
nemam ni volje pesmu da pišem
spremam se kući čeka me ručak.
Piletina, i krompirići.
Pesme se pišu kad bude
sunca,
i kad se čuje cvrkut ptica,
pesme se pišu kad nekog voliš,
ili kad duša zbog nečeg boli,
pesme se pišu kada si srećan,
kad te nešto u srce dira
pesme se pišu za lepe oči
za pogled koji ti ne da mira.
Zašto onda da
gubim vreme
da pišem danas ružnu pesmu
oblačno… tmurno, pada i kiša
hladno je, još uvek vetar duva
pokisnuću dok stignem kući
ne gubi vreme, ne čitaj ovo
možda i ti već trebaš ići…
(C) Zoran Hristov
(Прочитано: 112 пута, 1 прочитано данас, Сви чланци прочитани: 1.301.421 пута)
..vreme se sve jedno ..gubi.Tako ti je to kod nas smrtnika:).
..Neka odbrojava-ja sam uvek tu da citam tvoje “ruzne”,tuzne,lepe,”bez inspiracije” dnevnike i pesme….
Da sam tamo…dzentlvumenski bih te sacekala sas kisobranem da ne pokisnes :)i otpratila do kuce :)…
Nadam se da ti je prijao rucak? :)…
I hajd dosta od mene….da ne gubis vreme:)i onako vec…ruzno. Cmokche od ja
Hvala Dugo, za kišobran.
Do čije ono reče kuće? ;-)))
Paaaa…OTPRATITI te jedino mogu do tvoje kutjice :)))..
A jel bi ti da te ja negde ODVEDEM ??:))
Nemo’ mi brkas pojamovi :)