. stisnutih šaka zamišljala sam da davim otrovnicu na krevetu ona je hladno gledala kroz mene i krenula ne obazirući se na presudu u vrelim rukama ja sam u agoniji nastavljala da je vezujem u čvor dok nije otišla u drugu sobu unakažena osvetom za lažnu sliku mirne puzavice na dar Gute Nacht ili Guten … Настави са читањем “Ranjena zver — Marina Adamović”
Rođena 1962. godine u Nišu. Studije francuskog jezika je započela na Filološkom fakultetu u Beogradu, ali je nastavila studije prava u rodnom gradu. Poeziju objavljuje u elektronskim i drugim časopisima i zajedničkim knjigama. Objavila je štampane zbirke pesama "Curriculum vitae", "Psihodelija minijature", "HAIKU", zbirka kratkih priča "Smrt prijatelja", kao i nekoliko elektronskih knjiga.
Članica je Društva književnika i književnih prevodilaca Niša , član i Udruženja pesnika Srbije i CG, Međunarodnog udruženja književnih stvaralaca i umjetnika ralaca i umjetnika "Nekazano", Humanitarne fondacije Humanost bez granica kao Posebna akcija Banka dobročinstva). Živi i stvara u Nišu.
Види све чланке од poetessa
2 мишљења на „Ranjena zver — Marina Adamović“
No votes yet.
Please wait...
…a ako bih ubila sebe, bilo bi to iz ljubavi prema pravom životu…
…a ako bih ubila sebe, bilo bi to iz ljubavi prema pravom životu…
Da li bi to bilo humano ili ne?
otvorila si mi bezbroj pitanja ovim tvojim recima…..a za njih,umesnost treba….
tvoja Alex