Неколико песама – Андреја Врањеш

  ПОСПАНИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА Кад су мисли мишљења откривале, када смо оно што смо волели у сновима покушавали срести, када је све било толико прејасно, шта су мислили на сцени обмана, када је све што је било наше изгубило нас, када су једине наде биле жеље, да одемо загрљени богатством прошлости, у нека склоњенија сутра. … Настави са читањем “Неколико песама – Андреја Врањеш”

 


ПОСПАНИ У ЈУГОСЛАВИЈАМА

Кад су мисли мишљења откривале,
када смо оно што смо волели у сновима покушавали срести,
када је све било толико прејасно,
шта су мислили на сцени обмана,
када је све што је било наше изгубило нас,
када су једине наде биле жеље,
да одемо загрљени богатством прошлости,
у нека склоњенија сутра.

ПАРИСКИ ВИДИЦИ

Лепотом загледан,
Нотр Дам радује векове,,
Лувр отвара тишине,
Монмартр и Монпарнас,
боје слободу квадрила,
има ли овде ишта да светлост није,
весеље духа,
или да није тиха објава стила.
Настави са читањем “Неколико песама – Андреја Врањеш”

УТЈЕХА – Ђорђе Врањеш

УТЈЕХА Вријеме није лијек, осим за преварене, не може се ништа сакрити, што је већ једном лице увреде Сунцу показало. Тегли своје вреле ожиљке ушинути човјече, као просјак непланиране путеве, и не заборављај никада, да ти је патња највјернији друг, само зато што од свих бића, једино човијек труне у срцу. © Ђорђе Врањеш.

УТЈЕХА

Вријеме није лијек,
осим за преварене,
не може се ништа сакрити,
што је већ једном лице увреде Сунцу показало.
Тегли своје вреле ожиљке ушинути човјече,
као просјак непланиране путеве,
и не заборављај никада,
да ти је патња највјернији друг,
само зато што од свих бића,
једино човијек труне у срцу.

© Ђорђе Врањеш.

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА – Латинка Ђорђевић

  ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА Не желим пукотине у нашем дружењу, нит пријатељско раме за плакање, нит последњу станицу свеске небеске. Мрвећи моје осмехе, нећу да правдаш дане умора и тескобе… Ствараш буку, Сахрањујеш поверење. Хоћеш мелемом горчине да рана зараста, Белосветски злотвор да ме вара. Зар не желиш да завист нестане у бело ткање … Настави са читањем “ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА – Латинка Ђорђевић”

 

ЈЕДАН ТРЕН, ЈЕДНА СУЗА


Не желим пукотине
у нашем дружењу,
нит пријатељско раме
за плакање,
нит последњу станицу
свеске небеске.

Мрвећи моје осмехе,
нећу да правдаш дане
умора и тескобе…
Ствараш буку,
Сахрањујеш поверење.

Хоћеш мелемом горчине
да рана зараста,
Белосветски злотвор
да ме вара.

Зар не желиш да завист нестане
у бело ткање дана,
у налету
усијаних олуја
и пликова рана.

И срце би своје
сами прогутали,
кад спазе неког
да иоле вреди.

Спознам ту тајну врзиног кола,
све ми пометњу ствара…
Нејасне мисли
бистрим у сутоне снене…
Један трен, једна суза,
мрве моје драге успомене…

© Латинка Ђорђевић

 

JERUSALIM-Miroslav Krnjeta

Sveti grade mnogi narodi i tri vere ka tebi hrle, na tom putu Gospoda ljube i grle. Grad u koji dolaze puni vere i vizije, ti nisi iz ove dimenzije. Ti si centar sveta tu će gaziti božija peta, kamen postanka tu stoji čeka Gospoda vreme broji. Gospod je u tebi namestio stan da se … Настави са читањем “JERUSALIM-Miroslav Krnjeta”

Sveti grade mnogi narodi
i tri vere ka tebi hrle,
na tom putu Gospoda ljube i grle.
Grad u koji dolaze
puni vere i vizije,
ti nisi iz ove dimenzije.
Ti si centar sveta
tu će gaziti božija peta,
kamen postanka tu stoji
čeka Gospoda vreme broji.
Gospod je u tebi namestio stan
da se vrati na sudnji dan,
car Solomon je zidao hram
Davidov sin od Boga izabran.
Gutala te vatra,vojske te gazile,
mač te satra ali ti opstaješ,
čuvaju te nevidljive sile.

Zlatna vrata čekaju dolazak,
ustaće mrtvi sudićeš svima
dolazi novo doba i konačni izlazak.
Sa brda se molitva čuje
sa zida plača reči bruje
iz crkvi zvona zvone,
sve se uzdiže u nebesa putuje.
Crkva,džamija,sinagoga,
slave tri imena
Jahvea,Alaha,Hrista
jednog Boga.
Nad Jerusalimom univerzum blista
vazduh na sveto miriše,
od molitve sve drhti
ovde sve božanski odiše.

Tamna noć se pretvara u dan
svetlost pobeđuje ambis hladan,
ovde nema tame
svetliš u sred mraka,
osvetljavaš put Avrama
kojim je vodio do oltara Isaka.
Bez očiju te vide
duša ih vodi osećaju te,
srce može da te nađe.
Duhovno slepi te ne vide
ne gledaju u srce
put kojim se ka tebi ide.
Sa krsta si ispratio Božijeg sina
da se vaznese do nebeskih visina,
sa Golgote je krst osvetlio svet
i stigao u Rim.
Moje misli,molitve
putuju u sveto mesto
Jerusalime ti si Božiji presto.
Duša mi treperi od liturgija
slika osećaj Jerusalima prija,
sveti grade ti si kuća
iz koje dolazi Mesija.