Plišane si ljiljane U dušu mi posadio Raspevao ptice usnule Razigrao ruke puste I zvezde utkao u misli – Volim te, i neću ti reći Da dišeš mi u tamama Strujiš u versama Skriveno u svakom slogu Da mi cvetaju kamene grudi Od mirnog nemira tvog oka I usana glasnog muka Ulio si kap sunčanu … Настави са читањем “ČUJEŠ LI JE – Spomenka Denda Hamović”
Plišane si ljiljane
U dušu mi posadio
Raspevao ptice usnule
Razigrao ruke puste
I zvezde utkao u misli –
Volim te, i neću ti reći
Da dišeš mi u tamama
Strujiš u versama
Skriveno u svakom slogu
Da mi cvetaju kamene grudi
Od mirnog nemira tvog oka
I usana glasnog muka
Ulio si kap sunčanu
U noć mi, samnu, bezdanu
Razgranao suve ruke –
Olistale su, razbeharale
Južnjačkog žara su pune
I majskih trešanja
Žena je opet budna
U poznoj tišini sanja
I snove u stihove tka –
Tiho u njima violina svira
Čuješ li je u svom snu?
Čuješ li je?
PESMA O LJUBAVI Senku teram od sebe, drugu vidim,: stalno prati me, osvrćem se, tražim je spuštam glavu, kao, ne primećujem… Ta je senka, kao seta, samo jedna moja želja; ta je žena moja muza…, dobro, ćutim, ćutim sad’…<
PESMA O LJUBAVI
Senku teram od sebe,
drugu vidim,: stalno
prati me,
osvrćem se, tražim je
spuštam glavu, kao,
ne primećujem…
Ta je senka, kao seta,
samo jedna moja želja;
ta je žena moja muza…,
dobro, ćutim, ćutim sad’…<
KOFER SA KOŠULJAMA Video sam joj oči u usne zagledao, na nedra namignuo. Otvorio sam kofer sa košuljama i bocu šampanjca,. na košulju pala bubamara u čašu mesec…, a nisam joj hteo pisati pesme.
KOFER SA KOŠULJAMA
Video sam joj oči
u usne zagledao,
na nedra namignuo.
Otvorio sam kofer sa košuljama
i bocu šampanjca,.
na košulju pala bubamara
u čašu mesec…, a nisam joj
hteo pisati pesme.
KAPUT Pod kaput sakriću cvet pod kišobran, oči u cipelama korak. Pod kapom, želje: tada niko neće znati kuda me vode putevi. Pustiću goluba pismonošu, nahraniću žutog psa: napisaću pesmu naopačke: samo je ona pročitati zna.
KAPUT
Pod kaput
sakriću cvet
pod kišobran, oči
u cipelama korak.
Pod kapom, želje:
tada niko neće znati
kuda me vode putevi.
Pustiću goluba
pismonošu,
nahraniću žutog psa:
napisaću pesmu
naopačke: samo je ona
pročitati zna.
DEVOJAČKI SAN Oči su joj kao simpatija: zagledaš se a ništa ne znaš. Usne su joj, usne su joj kao livada: osećaš ih, a čekaš kišu. Kao devojački san je njeno lice, kose bi zadivile Samsona usne Cezara. Da li ludujem ili lažem, zašto ćutim? Zašto joj to ne kažem?
DEVOJAČKI SAN
Oči su joj
kao simpatija:
zagledaš se a
ništa ne znaš.
Usne su joj,
usne su joj kao livada:
osećaš ih, a čekaš kišu.
Kao devojački san
je njeno lice, kose bi
zadivile Samsona
usne Cezara.
Da li ludujem
ili lažem,
zašto ćutim?
Zašto joj to ne kažem?
PITA Nudila mi je pitu za večeru, vruću toplu zeljanicu. Zamirisala pita meka na tanjiru; nosila je belu kecelju. Odmičem tanjir od sebe a tražim joj oči;: „Da l’ su zelene?”, pitam se. Zamirisa vrat, iz grla molećiv glas, postao sam grub čini mi se…, izviniću se… Beo stolnjak, još jedno belo veče: „Da li … Настави са читањем “PITA”
PITA
Nudila mi je pitu za večeru,
vruću toplu zeljanicu.
Zamirisala pita meka na tanjiru;
nosila je belu kecelju.
Odmičem tanjir od sebe
a tražim joj oči;:
„Da l’ su zelene?”, pitam se.
Zamirisa vrat, iz grla
molećiv glas, postao sam grub
čini mi se…, izviniću se…
Beo stolnjak,
još jedno belo veče:
„Da li su zelene?”
MOJ GRAD Moj grad ima zelene parkove, ulice su mu široke, blažene noći ga čuvaju. Grad,ah, taj grad oči ima jedne: mislim zelene: purpurne noći čuvaju ih… I pesme neke grad ima razlivene od mastila umazane i liru obojene melanholijom osenčene.
MOJ GRAD
Moj grad ima
zelene parkove,
ulice su mu široke,
blažene noći ga čuvaju.
Grad,ah, taj grad
oči ima jedne: mislim
zelene: purpurne noći
čuvaju ih…
I pesme neke
grad ima razlivene
od mastila umazane i liru
obojene melanholijom osenčene.
NA DUŠI Neka sve tako ostane na duši neka se kao čaj osuši, neka se…, ma neka u nju skloni njeni su srećni puti. Dođi, draga…, dođi!
NA DUŠI
Neka sve tako
ostane na duši
neka se kao čaj osuši,
neka se…, ma neka u nju skloni
njeni su srećni puti.
Dođi, draga…, dođi!
SUZE SA DLANA Nemam maramicu pri ruci da obrišem suze sa dlana zato držim ruke u džepovima, suze su sramota! Pogled je zanesen oči još krupnije, ruka je bila u džepu i nisam se mogao rukovati sa devojkom. Nemam, treće lice da sakrije suze držim ruke u džepovima, jer ko još danas rad’ rastanka plače?
SUZE SA DLANA
Nemam maramicu pri ruci
da obrišem suze sa dlana
zato držim ruke u džepovima,
suze su sramota!
Pogled je zanesen oči još krupnije,
ruka je bila u džepu i nisam se mogao
rukovati sa devojkom.
Nemam, treće lice da sakrije suze
držim ruke u džepovima, jer ko još
danas rad’ rastanka plače?
MAMICE / milka vukic v. . Razbudilo me Sunce veliko, Voza me baka polako, Automobili mnogo zure…… Zaboravili vozači koristiti trube. . Mamice, trci lisce, Masu mi grane… Sve je jutros drugačije, I prašina mi lice miluje. . Okice užurbano zmirkaju… Jos rukama vjetar zaustavljam… Ne zelim kišne oblake… Mamice, zadrži mi Sunce!
MAMICE / milka vukic v.
.
Razbudilo me Sunce veliko,
Voza me baka polako,
Automobili mnogo zure……
Zaboravili vozači koristiti trube.
.
Mamice, trci lisce,
Masu mi grane…
Sve je jutros drugačije,
I prašina mi lice miluje.
.
Okice užurbano zmirkaju…
Jos rukama vjetar zaustavljam…
Ne zelim kišne oblake…
Mamice, zadrži mi Sunce!
