Добродошли!
Митинг родољубиве поезије – ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ – у Пионирском парку у Крушевцу 24.03.2017. године у 11:55 часова. Организатори Удружење песника Србије и Културни центар Крушевац. ПРОЛЕЋЕПролеће је отпочело грехом:бомбе опет падају на Србе,док под мојом стрехом,пупе зове и листају врбе.
ПРОЛЕЋЕ
Пролеће је отпочело грехом:
бомбе опет падају на Србе,
док под мојом стрехом,
пупе зове и листају врбе.
Настави са читањем “ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ 2017 – ПоезијаСРБ”
Удружењe песника Србије – ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу активно наставља са реализацијом својих планираних активности на популаризацији поезије: У Пионирском парку у Крушевцу, 24.03.2017. године у 11:55 часова одржаће се песнички митинг родољубиве поезије под називом “ПОЕЗИЈОМ ЗА НЕЗАБОРАВ” у сарадњи са Културним центром Крушевац. А у Крушевачком позоришту су 21.03.2017. године одржана традиционална … Настави са читањем “Светски дан поезије 2017 . ПоезијаСРБ”
У програму су учествовали песници из Ћуприје: Борисав Благојевић, Милка Ижогин, Матилда Јанковић и Слободан Станковић; Ћићевца: Боривоје Видојковић и Бранко Ћировић Ћиро; Бруса: Горан Минић и Далибор Ђокић и Крушевца: Љубодраг Обрадовић, Мића Живановић, Светлана Ђурђевић, Саша Милетић, Протојереј Иван Милановић, Снежана Драшковић, Драган Тодосијевић, Даница Рајковић, Ратко Тодосијевић Баћо, Мирко Стојадиновић, Драгиша Павловић Расински, Ивко Михајловић, Вељко Стамболија, Стефан Кнежевић, Живота Трифуновић, Мира Смиљанић, Градимир Карајовић, Малина Обрадовић, Миленка Весић, Богдан Јефтић, Витомир Станојевић, Дејан Петровић Кенац, Зорица Шошић Максимовић, Весна Михајловић, Драгана Марковић и Тамара Бабић. Фотографије са овог догађаја сликали су Живојин Манојловић и Драган Тодосијевић. За добру поезију били су задужени сви песници, њих тридесетичетири, а за добру музику: проф клавира Ирина Миљковић, Љубиша Боровац Боки – певач Албатрос групе, Дејан Живковић – гитара и Мирослав Стаменковић Линда – хармоника. Програм су уредили и водили Љубодраг Обрадовић и Светлана Ђурђевић.
Moje je ljeto na izmaku, rekao je Fenix. Star kao stijena. Naslonjen na štap, na zadnje zrake sunca, na osmijeh koji je bio opipljiv kao neko zaboravljeno zadovoljstvo. Pogledom me izbacio iz trenutne monotonije. Dok mi je ravnao bore na čelu pristao sam na njegove uvjete – prespavati u toj njegovoj maloj sobi. Nema ljepše na Jadranu, govorio … Настави са читањем “LJETO NA IZMAKU – Mirko Popović”
Moje je ljeto na izmaku, rekao je Fenix. Star kao stijena. Naslonjen na štap, na zadnje zrake sunca, na osmijeh koji je bio opipljiv kao neko zaboravljeno zadovoljstvo. Pogledom me izbacio iz trenutne monotonije. Dok mi je ravnao bore na čelu pristao sam na njegove uvjete – prespavati u toj njegovoj maloj sobi.
Nema ljepše na Jadranu, govorio je. Jedan dio mene složio se s njegovom tvrdnjom, a drugi dio nije razumio zašto. Možda je ključ ležao u njegovom poput mjesečine sjajnom licu koje je pričalo bajke o morskim sirenama.
Тршић јесте мало место, Али створи великана, О којем се врло често Говори од старих дана. Сиромашан, али спретан, Учењу је био вичан, Јер био је препаметан И у школи ђак одличан. Рат с Турцима и са богом У времена бесне стара, Вук чак и са једном ногом Упознаде Копитара. Језик српски реформиса Па створи … Настави са читањем “Вук Караџић – Ивана Зајић”
Тршић јесте мало место,
Али створи великана,
О којем се врло често
Говори од старих дана.
Сиромашан, али спретан,
Учењу је био вичан,
Јер био је препаметан
И у школи ђак одличан.
Рат с Турцима и са богом
У времена бесне стара,
Вук чак и са једном ногом
Упознаде Копитара.
Језик српски реформиса
Па створи и породицу,
И у књиге се записа
Да оформи ћирилицу.
Од малена свак’ нам збори,
Па је свима данас знано:
Пише свак’ како говори,
Чита к’о што је написано.
Tišina martovske noći para mrak na šarene krpice i pravi leteći ćilim na kojem putuju uskomešane misli, Sa zapada ka istoku, od jedne obale do druge od krajnosti do krajnosti od sličnosti do različitosti. I tako putuje ćilim svake noći od marta do marta, od jutra do sutra iz godine u godinu spaja i razdvaja … Настави са читањем “Ni Lj od Ljubavi”
Tišina martovske noći
para mrak na šarene krpice
i pravi leteći ćilim na kojem
putuju uskomešane misli,
Sa zapada ka istoku,
od jedne obale do druge
od krajnosti do krajnosti
od sličnosti do različitosti.
I tako putuje ćilim svake noći
od marta do marta, od jutra do sutra
iz godine u godinu spaja i razdvaja
isto a razlačito, blizo a daleko.
Tama skriva dok Mjesec otkriva
vrludavu putanju između zvijezda
i nigdje ni traga od slova Lj
ni pomena o Ljubavi, a o njoj je misao.
© Nevenka Savić Alispahić
“Srecan budi i sa polovinom polovine u tom pravcu neka zivot ide.Sreca je u davanju pruzanju topline ko to ne zna bolje da ga nije.”
“Srecan budi i sa polovinom polovine u tom pravcu neka zivot ide.Sreca je u davanju pruzanju topline ko to ne zna bolje da ga nije.”
