Дан: 15. март 2017.

PROLEĆE

PROLEĆE Stiglo je još jedno proleće, svima ono novu sreću doneće. No to se svakom ne dogodi, već mene teška muka pogodi. Radovati se ja ne mogu, onome što obori me sa nogu. Kako bi to mogao lako podneti, ako vidim da će drugi sreću odneti? Dok je ova duga zima bila, ona je svoju … Настави са читањем “PROLEĆE”

PROLEĆE

Stiglo je još jedno proleće,
svima ono novu sreću doneće.
No to se svakom ne dogodi,
već mene teška muka pogodi.

Radovati se ja ne mogu,
onome što obori me sa nogu.
Kako bi to mogao lako podneti,
ako vidim da će drugi sreću odneti?

Dok je ova duga zima bila,
ona je svoju tajnu od mene krila.
U te dane dosta duge i hladne,
drugi dočeka, moje mesto da napadne.

Dugo sam čekao da zima prođe,
meni moja sreća ponovo da dođe.
Ali ne dogodi se kako sam hteo,
nego kako je lukavi nemir želeo.

Skrivali su lukavi nemir i hladna zima,
da neko drugi, moje mesto preuzima.
Skrivali su oni tu podlu tajnu od mene,
da je neko drugi pored drage žene.

U svojoj nameri su dosta lako uspeli,
jer oko drage, lukavo su mrežu ispleli.
Tek onda kada to zlo nerado videh,
svojih ranijih želja, tada se postideh.

Pogodi me iz tamnog neba grom,
dožive duša iznenada veliki brodolom.
Prolomi (raširi) se ispred mene velika pučina,
a sve želje postadadoše kao trice i kučina.

Rano proleće takvo vreme donese,
da veliki nemir, te osećaje naglo ponese.
Bilo je to vreme dosta sumorno i tmurno,
a srce od velikog bola, posta jako umorno.
Tada postade srce očajno zbog toga,
puno osećaja, od vremena još gorega.

Tih dana kiše su često lile,
ali toliki bol, one nisu umi(ri)le.
Njega dugo ništa umiriti neće,
sve dok tamo ne stanem i budem,
pored izvora, iz kojeg se on pokreće.
Tek tada ona sreća prava, može da zavlada,
kada nastane i povrati mi se nova nada.

Proleće

https://web.facebook.com/svetljubavi/posts/905147926255480:0

 

DUŠA

DUŠA Nijedan čovek da se meri težinom ne treba, jer svaki veći teret, teži je put do neba. Sa teretom niko se ne može visoko podići, a neki se baš trude, kao da će to postići? No vara se svako, ko to ne ume da prestane, ali da se kaje za to, retko može natenane. … Настави са читањем “DUŠA”

DUŠA

Nijedan čovek da se meri težinom ne treba,
jer svaki veći teret, teži je put do neba.
Sa teretom niko se ne može visoko podići,
a neki se baš trude, kao da će to postići?
No vara se svako, ko to ne ume da prestane,
ali da se kaje za to, retko može natenane.

Duši ljudskoj dovoljno je svoj teret nositi,
ali je teže, ako se mora i težinom ponositi?
Zato ne uzdaj se jadni i prokleti čoveče,
da ćeš vazda biti, u tome velikom zanosu,
jer uvek dođe taj čas, preko dana ili uveče,
kada cela duša, svakome će biti u nosu.

Tada tog poslednjeg dana, ovo lako shvatićeš,
da za svaki suvišni teret, veliku cenu platićeš.
Zato ne dozvoli, da ti teret opterećuje grudi,
a sa dušom svojom u skladu stalno budi.
Od tada ono najbolje u svetu videćeš,
kada sa lakom dušom u nebo poletećeš.

A duša mala koja u tvome telu uvek je bila,
bez suvišnog tereta, ona bi lako dobila krila.
Tako u zadnjem trenu, kada misliš da najviše patiš,
u trenu nestaće sve boli, koje si i pre mogao da skratiš,
a tada um biće tako slobodan, da ćeš ponovo da shvatiš,
da u čisti svet, sa lakom dušom, uvek možeš da se vratiš.