Дан: 29. септембар 2015.

 

Tražim od života gramatu

Za ptice pevačice koje nikad ne polete,

A pevaju suncu najlepše ode

I nikad krilom,

Ne okrznu nedostižno nebo,

Suviše sitne da prate razmetljive kondore

Što kreštavim kljunom srču zlatnu kišu.

Za male što se nikad ne vinu,

Tražim veliko priznanje,

I počasno mesto pod suncem,

Iz zlatnih visina da im odjekne cvrkut

I nadjača glas jačega.

 

Tražim od poezije

Promociju za pesnike bez knjiga:

Svečanost tišine za gluve za aplauze

I slepe za pisana priznanja da su pesnici,

Za one najtiše što se ne razmeću papirnom slavom

I ne žive

Ako ne pišu bar prstom po prašini koja će ih pomesti.

Za tvoje najbolje

Pozovi poezijo publiku:

Duhove nepriznatih poeta iz prošlosti-

Nepoznate francuske trubadure

Što su inspirisali  poznatog Prevera,

I dronjave španske ulične svirače

Bezimene Cigane

Što su stvorili ime Lorki

Svi neka dođu

Sa po dve gramate za anonimne:

Sa vinutom sitnom  pticom pod jezikom

I perom palog kondora pod petom.