Ноћ или јутро,
Камере раде, све је у погону,
Ал’ напољу бесне канонаде.
Сила се окомила,
Ништа не прескаче
Иако је ина била ђаче.
Све што је лепо,
У бол претаче.
Из човека крв истаче,
Само је земља прима,
Домаћон боље чува вина.
У складу су камере,
Микрофон,
Тон,
Слика,
Иако је свуда јадиковка,
Речено је све мора ићи
Ако ће се и ТВ у ваздух дићи.
Треба свет да чује
Са ким НАТО ратује,
Треба подићи морал
Народу своме
Рећи истину зашто се страда,
Зашто је неред и неправда,
Ко је гурнуо народ у јаде,
Чему сила и канонаде,
Зашто се зграде и мостови руше,
Да ли су Срби злотвори стари,
Они баш хоће смак света,
Ко их то клевета.
Сад треба направити реда,
Убити, затрти семе у земљи
Да више не роди злотворски пород
Иако кажу да су “божји народ”.
Имамо и децу, школе и старце,
Певају сваки дан да себе блаже,
Хоће и есма да каже
Да наше грло уме да пева
Иако нисмо Фицџералд Ева
Ни Азнавур, ни Пол Енка,
Нити смо Синатре
Пуштамо тв да песме оре,
Не дамо ником да нас покори,
Нисмо злотвори.
Студија пуна, зује камере,
Али постоје и друге намере,
На мапи нађи, притисни дугме
Нек умре лажљиви окот
Што шири вести за послату ракету
Која ће да сатре мету
И живот узме на ноши детету.
А “милосрдни анђели” носе мир
У свемир, помажу ракетом да пале ватру
Јер Срби хоће свемир да сатру.
Шта ће Србима ТВ кућашта ће им
Поште, мостови , фабрике,њиве
А тек авиони,малени аероплани,
Деца у школи, кога то боли.
Нека се рашире њихови пулени,
Оплоде земљу, населе наша поља,
Узму живот:то је њихова воља.
Нард је певао, тела подметао,
Но они су бирали мете
И тамо слали ракете,
Било је и “колатералне штете”
Кад убијају дете,
А смисао свега
ПОД КАМЕН СТАДЕ.
Престаше канонаде,
Али затреше наде,
Оглодаше кости пацови света,
Не може живот да процвета,
Сада нам ниче цвет пелин
Из плодне земље и семена.
Ал камен оста.
Имена само на њима пишу.
Они више не раде, не снимају,
Монтирају, њихове камере
Светла погасиле.
Ал зато је Пиза и даље крива,
Париз и сада има торањ,
Мостови Њујорка, да ли су живи.
Пентагон будно мотри,
Сваки ѕан је на некој смотри,
Ома времена и пулена
У Ираку, Авганистану,
Можда је Брисел у плану,
Грчка на Медитерану…
Све је то родитељски брижно,
Сила су, морају да живе опрезно,
Да свет пазе,
Па ако неке стазе и погазе,
Нићи ће ново цвеће
“За далека нека покољења” њина,
Јер код њих се на гробљима
Не пале свеће.
Драгош Павићз
Не пале