Добродошли!
najbliža sam sebi kad se raspolutim… (soba guši zidovi me lome) o da li znam šta vetru vraća sećanje? (pod se diže skačem sa dasaka vetar beži i koluta da li shvatitam ko sam? kako se podvajam u senkama? najbliža sam sebi kad ih pustim da odlete svaka živi svoju pesmu u … Настави са читањем “LANAC DOGAĐAJA — Marina Adamović”
Drhtavica neka telom mi se širi dal’ to jesen samo na zimu me seća, il se krv mi vrela u venama hladi čekajući nova toplija proleća. Drhtavica čudna i jeza me hvata, možda srce samo tople dane želi, ili mi se telo dolazećoj zimi, kao nekad davno više ne veseli. Ne, to nije zima što … Настави са читањем “DRHTAVICA NEKA TELOM MI SE ŠIRI – Milovan Petrović”
Drhtavica neka telom mi se širi
dal’ to jesen samo na zimu me seća,
il se krv mi vrela u venama hladi
čekajući nova toplija proleća.
Drhtavica čudna i jeza me hvata,
možda srce samo tople dane želi,
ili mi se telo dolazećoj zimi,
kao nekad davno više ne veseli.
Ne, to nije zima što me tako plaši,
niti telo moje od hladnoće zebe,
ja još volim jesen, radujem se snegu,
al’ me jeza hvata kako ću bez tebe.
Odlaziš daleko, možda tako mora
vratićeš se kažeš kad dođe proleće,
ja verujem tebi tu problema nema,
al me vera moja zagrejati neće.
Hladno mi je eto ne zbog žutog lišća,
što lagano pada po uveloj travi,
već što duga zima uskoro će doći,
i što samog mene u jesen ostavi.
Znam… jesen će proći a i hladna zima,
sa prvim lastama vratićeš se meni,
proleće mi neće doneti toplinu,
već sam tvoj povratak i tvoj pogled sneni.
Milovan Petrović
–